`Kad sam pisao uspomene s robije, objavljene pod naslvom `Godine koje su pojeli skakavci`, mučio sam sebe pitanjem: Šta si od robije dobio, šta si u tamnici naučio... U sličnom sam položaju dok napuštam Britaniju, prestajem s ovim komentarima i opraštam se od slušalaca Radio-Londona... Upoznajući tuđu tuđinu, htedoh da izgubim svoju, da vidim kako je biti stranac u tuđoj zemlji, pošto sam stranac bio u sopstvenoj... Uspeo sam samo da se kao stranac i ovde i tamo odomaćim. Da postanem stranac svuda. Najpre sam bio prinudni stranac, i to je bolelo. Kad postadoh dobrovoljac u strastvovanju, stranac po izboru, bol je uminuo. Shvatio sam da je strastvovanje moja priroda, moja sudbina. Da ću svakad i svuda biti stranac. I da ću, s Ničeom, smeti reći `O samotnosti, samotnosti, zavičaju moj!`
